Stara iža mog oca

   Gledal sam slike u starom papirnatom albumu i vidil nešto kaj me posebno zanimalo, stara drvena iža u lipom dvorišču punom rož.

Kaže moj otac…bila je to drvena, dugačka i uska iža. Krasil ju je ganak i gliboki podrum. Na njoj je bilo puno prozorov. S ponosom je tata rekal da je bila najlipša i najveća iža u selu. Puno put otac divani o njoj. I baba ju je znala često pripomenit. Tila je divanit kako je u iži često bil selski bal. Došlo bi puno naroda na bal.

Oko iže je bil drveni štraketlin koji je čuval staru murvu i črišnju da ne bi koj pobral kaj š nje. U kujni je bil stari šporet iz kojeg se tila vidit žeravka. Kredenac je bil pun ranjikov i zdel u kojim se misil kruv. Bila je još velka soba u kojoj su svi zajdno spali.

            Došal je rat i uništil je staru ižu. Sad imam samo jednu sliku i puno lipi divana o staroj očevoj iži. Kad budem velik napravit ću si sličnu drvenu.

                                                                                       Niko Vratarić, 5. razred